Zamena baterije na laptopu

Ponekad zamena baterije na laptopu može da bude malo problematična, odnosno da je iz nekih razloga Windows dobro ne instalira i da imate problem u smislu da ne može da se dobro očita, puni i tome slično. Ovo se najčešće dešava ako stavite većeg kapaciteta bateriju ili neku zamnesku, koja nije original.
Rešenje koje će vam sigurno pomoći je sledeće.

-Vratite staru bateruju na laptop, upalte ga bez adaptera i sačekajte da se skroz izgasi.
-Izvadite bateriju i upalite laptop sa punjačem (bez baterije)
-Zatim u Device manager-u deinstalirajte ACPI kontroler i ugasite laptop.
-Stavite novu bateriju u laptop i upalite ga bez punjača.
-Laptop bi trebao sam da instalira ACPI kontroler, ako to ne uradi, vi ga instalirajte preko
“scan for hardware changes”. Kada se instalira ACPI kontroler to je to.
Posle ovoga možete lepo da ugasite laptop i da ga normalno koristite.
Baterija će vam  biti lepo podešena, kao i paražnjenje i punjnje što je bitno da bi vam nova baterija radila dugo i kvalitetno.

Za kontakt sa autorom ovih blogova koristite:
https://sigurnostnamrezi.wordpress.com/kontakt/

Advertisements

Kako dodati extended monitor na Debian-u

Ukoliko imate računar koji ima grafičku koja podržava dva izlaza i imate monitor viška,
onda možete sebi da napravite extended monitor mod.
Na Linuxu je to sada dosta olakšano, odnosno nije nikakv problem to uraditi. 
Ovo sam radio Debinanu sa xfce okruženjem koje koristim,tako da će opisan postupak raditi i
za svaki drugi Debian distro sa xfce okruženjem

Prvo priključite vaš drugi monitor, upalite ga i zatim idete na Aplication > Settings > Settings Manger 
U Settings Manger otvorite Display i vidite da li je prepoznat u padajućem meniju monitora

zatim otvorite terminal i kucate ovu komandu da indifikujete nazive monitora
xrandr
dual -monitor_0

zapamtite kako se nazivaju monitori 
i zatim kucate ovu komandu u terminalu 

xrandr --output <ime_drugog_monitora> --left-of <ime_prvog_monitora>
ako hoćete da drugi monitor bude levo (left-of) od prvog ili

xrandr --output <ime_drugog_monitora> --right-of <ime_prvog_monitora>
ako hoćete da drugi monitor bude desno (right-of) od prvog

u slučaju kao kod mene na slici komanda je 
xrandr --output VGA-0 --right-of LVDS1
(u vašem slučaju LVDS1 i VGA-0 mogu imati drugačije nazive)
tako da sam ovaj drugi monitor stavio desno od mog primarnog mnoitora.

Ovo rešenje je sada potrebno sačuvati za naredni start. To se radi tako što se opet ide u 
Aplication > Settings > Settings Manger pa na Startup and season 
dual_monitor_1
pa na tab Aplication Autostart
dual_monitor_2
pa na Add
dual_monitor_4
I popunite polja kao što je na slici
Samo što na kraju gde piše "comand" kucamo celu ovu komandu (copy/paste)
xrandr --output VGA-0 --right-of LVDS1
ili kako već glasi u vašem slučaju i sačuvate i to je to.
Da se razumemo ovo je extended monitor znači možete da na taj monitor prebacite 
vaš trenutni rad ili šta vam već treba, uglavnom imate duplo veći radni prostor.
DODATAK: 
Ovako isto dodajete i HDMI monitor (priključenje na TV-e koji imaju HDMI) jedino što
treba da uradite da bi ste imali zvuk preko HDMI je da otvorite "Audio mixer" (desni klik
na ikonu zvučnika) i uradite ovo na slici dole
hdmi-pravi

ovo će vam biti samo privremeno dok ste priključeni na hdmi izlazu. Kada ugasite
računar sve se vraća na onako kako je bilo. Ako želite za stalno morate onda ove
promene da sačuvate.

 

Kako cheat-ovati (varati) igrice na Androidima

Kako cheat-ovati igrice na Androidima

Kako se cheat-uju ili varaju neke igrice na Androidima?
Postoji za Android (kao i za sve ostale siteme) par programčića koji se malo teže nalaze, a obezbedjuju vam to da možete igricu da prevarite. Jedina “varanja” koja su moguća jesu sa time da ako vam igrice imaju energije, nešto što skupljate pa možete da menjate ili iskoristite za napredak u igri. Znači da postoji u igri neki konkretan broj koji možete da nadjete i upotrebom aplikacije zapišete novu vrednost i time dobijete mnogo više mogućnosti.
To se radi tako što  instalirate Game Killer aplikaciju na vaš telefon (nisam siguran da li telefon ili tablet treba da Vam budu rutovani, pošto sve Andride koje koristim ili koje sam koristio su bili rutovani tako da imate ovo u vidu, ako ne radi. DODATO: Telefon mora biti rutovan). Startujete je i ostavite je da radi u pozadini. Zatim otvorite igru koju hoćete da prevarite i onda otvorite ovaj program. Zatim u glavnom polju potražite tačnu vrednost koja vas zanima , na primer tražite broj nekih zlatnika kojih imate i taj broj je 456. Program će vam tada izbaciti mali milion vrednosti koje sadrže ovaj broj.
Uglavnom tražite one DWORD vrednosti. E sada vratite ovaj program (Game Killer) da radi u pozadini, ne gasite ga i sačuvajte na ekranu te vrednosti što vam je izbacio, zatim da se vratite u igricu, odigrajte malo da smanjite tu vrednist koju tražite ili da je povećate svejedno je (morate jednostavno da promenite traženu vrednost u igrici) , zatim kada ste promenili traženu vrednost u igrici, ponovo se vratite u aplikaciju (Game Killer) i otkucate tu novu promenjenu vrednost  (u gornjem primeru vrednost je bila 456, a sada je da kažemo 442 ) i izaćiće vam sada samo taj jedan konkretan rezultat. Zatim u aplikaciji njega samo promente na na primer 99999 i sačuvate novu vrednost. Vratite se u igricu ponovo i proverite da li je nova vrednost upisana. Ako nije onda ponovite ceo postupak, možda nije dobra vrednost nadjena. Kada vidite da je vrednost koju ste menjali u igrici promenjena, onda možete da ugasite ovu aplikaciju.
Tako ste sada igricu prevarili jer vam je upisana nova vrednost koju želite i sam tim imate više mogućnosti.
Ovako samo možete menjati vrednosti, ali ne možete kupovati u igrici neke nove likove i tome slično, medjutim ako i to želite izvodljivo je tako što biste morali da zamenjujete ta neka “dobra” za to što želite.
Ovo zavisi od igre do igre, odnsosno kako je rešeno. Sa svim igricama sam uspeo ovako da ih prevarim i olakšam igranje.
U svakom slučaju korisna stvarčica za one koji vole da malo prevare sistem 🙂

Link za skidanje Game Killera i nekih drugih aplikacija koje se teže nalaze , a mogu se iskoristiti za razne zanimvljive stvarčice sa Android telefonom.

gamehack_1

Kako izgleda kada je aplikacija instalirana (gornja slika) i kako treba da vam izgleda odnosno šta treba da uradite u igrici (donja slika)

gamehaack_2

Dodato: Pošto sam skoro instalirao ovo mom drugaru Damjanu koji nemilice igra sve igre koje su popularne na svom telefonu, samo da dodam da ovo besprekorno funkcioniše sa svim igrama koje je on igrao. 🙂 Pozdrav za Dadu!

Za kontakt sa autorom ovih blogova koristite:
https://sigurnostnamrezi.wordpress.com/kontakt/

Kako od Debian Linux-a napraviti ruter

Kako od Debian Linux-a napraviti ruter

Dao sam ovakav naziv teme mada se ovo odnosi manje više na sve Debian bazirane distibucije.Ovo možete da primenite u principu na Debianu, Ubuntu, Mintu, Manjaru, Archiju, Kaliju…

Zadatak koji ovde pred nama je da jednu internet konekciju sa vašeg računara podelite i prebacite na neku drugu na koju će se moći konektovati drugi klijenti. Jednostavno, drugim rečima, da napravite pravi ruter od vašeg računara, a da vam pritom sve bude funkcionalno u smislu da možete i pored toga da normalno da radite, da imate internet, a da vam ova nova mreža radi u pozadini bez ikakvih problema.  Pisao sam ranije kako možete to na Windows-u da uradite  sa jednim wifi adpterom, a ovde ću da objasnim kako se to radi na Linuxu. Ovde se bavimo  sledećom situacijom, da interent sa adaptera, sve jedno da li je wifi kartica (wlanX) ili mrežni (eth0), prebacimo na drugu wifi karicu koja će biti u AP modu.

Zadatak spada u malo složenije tako da bi početnici na Linuxu I oni koji baš ga slabo poznaju trebali biti malo obazriviji i da razumeju šta rade, da mi posle ne šalju poruke tipa “ja uradio ovo i sada nemam mrežu. kako da sredim to?”, kao što sam na mnogim sajtovima pročitao. Znači oprez je potreban i razumevanje šta se radi, a ne samo copy/paste. Ukoliko niste sigurni i ne razumete, odnosno ne poznajete Debian / Linux dobro – ne radite ovo.

Moguće je da ako nešto loše napravite nemate mrežu ili može da se desi da ja dok pišem ovo napravim neku nenamernu sintaksnu grešku (trudiću se da je ne napravim) pa da i to bude problem.Svakako ovo može da vam bude jedno korisno upitstvo kako se ovo radi, pa kada budete sigurni da ste razumuli sve šta treba, onda ovo i napravite za sebe. Ovo sam radio na Kali Linux-u, ali sam sva uputstva preuzeo od drugih distribucija. Arch Linux i Manjaro imaju najbolja upuutstva po tom pitanju, tako da ih i vi možete pronaći. (staviću linkove na kraju posta)

Ovde imamo više kombinacija.

Prva je kada imamo klasičnu mrežnu konekciju preko network adptera (eth0), preko koga dobijamo internet, a imamo wifi karticu preko koje hoćemo da povežemo druge uredje da bi imali pristup internetu.

Drugi slučaj je kada imamo dve wifi kartice.Preko jedne primamo internet, a drugu hoćemo da upotrebimo da se drugi uredjaji povežu i imaju pristup internetu. (ovim se sličajem bavim u ovom objašnjenu)

Treći slučaj je obrnuti prvi, kada primate internet preko wifi kartice i želite da ga prosledite na mrežni adapter gde možete posle da povežete ruter pa da se na njega kače klijenti.

Neću svaki od ovh slučajeva da objašnjavam, jer ih nisam koristio, ali princip bi uz male izmene trebalo da bude isti za sve. Teoretski to izgleda ovako. Vaš računar dobija internet preko nekog adaptera i sve radi ok. Vi hoćete da podelite tu internet konekciju da bi i drugi uredjaji mogli da imaju pristup internetu ili jednostavno hoćete da imate poboljšan i povećan signal u vašem okruženju. To se radi tako to što se napravi jedna nova mreža, instalira dns server na vašem kompjuteru, konfiguriše i to je to. Lako izgleda kako je napisano, ali tako nije u praksi, mada je kažem uz malo razmišljanja izvodljivo.

debian_ruter1

Ovo je shematski prikaz kako ovo funkcioniše u praksi. Računar i mreža su na 192.168.1.x, a klijenti su na drugoj mreži 10.42.0.x.  Napominjem da  sam radio na xfce okružunju i sa dve wifi kartice, tako da su moguća odstupanja od drugih okruženja i slučajeva. Takodje ovo sam napravio zato što mi je bio potreban internet u toaletu za Android. Toliko o tome zašto ljudi ponekad rade ovo. 🙂

Wifi karticu na kojoj želite da naparvite mrežu, morate prvo da proverite da li podržava AP mode. Otkucate komandu:

iw list

i vidite da li vam kartica podržava AP mod. Ako podržava onda možete ovo da napravite.

Ispis (boldovan je) koji treba da gledate je ovaj.

Supported interface modes:

* IBSS

* managed

* AP

* AP/VLAN

* WDS

* monitor

* mesh point

Znači morate da imate ovo AP i AP/VLAN da bi ste mogli da wifi karticu konfigurišete da radi dobro. Uglavnom kartice sa Atheros chipsetom ovo podržavaju, Znam da Ralink-ove takodje podržavaju, za ostale morate proveriti. 

PRVI KORAK:

Prvo krećemo od network managera na panel traci. Kada kliknemo na njega desnim klikom treba da nam izabci ovaj prozor i da ovako izgleda.

slika1

zatim idemo na Edit connection , pa na Add i onda imamo tu razne slučajeve

Možemo dodati hardweerske mreže ili virtualne. Ovde nas zanimaju hardverske mreže.

slika2

U padajućem meniju imamo Eternet,Wifi,Brodband,DSL,Bluetooth… nas ovde zanimaju samo prve dve, a napominjem da sam samo radio sa dve wifi kartice, medjutim teoretski bi ovo trebalo za sve gore pomenute slučajeve da radi i da nema nikavih problema, samo što se ovaj početni korak razlikuje u izboru i konfigurisanju adaptera. Da li je wifi ili eternet mreža u pitanju. Napominjem pravim drugu wifi mrežu I nju biramo.

Popunite sve parametre kao što su na slikama. Kako vam se mreža zove, šifru, da je delite I sve ostalo. Za ekripciju mreže birajte WPA/WPA2 (tab  Wi-Fi Security), izaberite kanal na kome da vam bude mreža (bitno), izaberete koja vam je MAC adresa dotičnog adaptera (provera se iz terminala sa komandom “sudo iwconfig” ), u delu ipv4 i ipv6 oastavlajte sve kako je nedirate ništa. Jedna napomena ovde. Na drugoj slici ispod ovoga dela teksta, gde imate polje “device”  birate onaj adapter koji stavljate u AP mode. (wlanX)  Takodje Mode polje mora da vam bude Hotspot. Kanal birajte teko da zauzmete kanal koji je najmanje zastupljen. To su obično 2,4,6… kanali.

slika2aslika2bslika2f

DRUGI KORAK:

Kad završimo ovo sledi da instalramo ova dva alata. hostapd i dnsmasq. Ukratko hostapd pravi tu virtualnu mrežu, dnsmasq prebacuje trafik (ovo je jako upršćeno za šta služe ovo alati). Opširnija objašnjenaj možeta naći na netu. U starim uputstvima mnogi su koristili isc-dhcp-server medjutim sa njim je jako teško ovo uspostaviti, tako da ga ne prporučujem. ( Da ovde dodam da bi bilo dobro pre instalacije ovih alata da uradite sudo apt-get update i sudo apt-get upgrade ). Za instalaciju koristimo ove dve komande:

sudo apt-get install hostapd

sudo apt-get install dnsmasq

Kada smo instalirali ova dva alata moramo da ih konfigurušemo. To je i najveći problem ovde, ta konfiguracija da se shvati šta treba da se konfiguriše i kako da bi sve radilo dobro. Prvo konfiguracija hostapd. Nalazi se u /etc/hostapd/hostapd.conf. Otvorite ga sa nekim editorom i sada popunite ova polja da ovako izgleda 

interface=wlan0                            *** koji interface, može wlan0,wlan1… odnosno onaj koji ćete koristiti
driver=nl80211                               *** ostavite ovo
ssid=ImeVašemreže                     *** mora da bude isti naziv kao u prvom koraku
hw_mode=g                                    *** koji mod podržava može i b/g ili  b/g/n (isti onaj koji ste stavili u prvom koraku)
channel=6                                        *** na kom kanalu (mora da bude isti kao u prvom koraku)
macaddr_acl=0                             *** odavde pa do kraja ostavite sve kako ovde piše
auth_algs=1
ignore_broadcast_ssid=0
wpa=3
wpa_passphrase=vašašifra                                *** mora da bude ista šifra kao u prvom koraku
wpa_key_mgmt=WPA-PSK
wpa_pairwise=TKIP
rsn_pairwise=CCMP
Sačuvamo ovaj fajl u /etc/hostapd/hostapd.conf I završili smo sa hostapd-om.

Sada ide konfiguracija dnsmasq.conf , a možda vam i nije uopše potrebna ovo konfigurisanje dnsmasq.conf fajla (nisam načisto sa tim) jer nisam siguran da li je potrebno za wifi mrežu, za slučaj kada pebacujemo internet na mrežni adapter (eth0) mislim da je potrebno ovo, ali kažem da za ovo nisam siguran. Najbolje je da probate prvo bez ovoga odnosno da bilo šta menjate u dnsmasq cofig fajlu i da vidite da li vam radi nova mreža bez ovoga, ako radi onda ne dirajte ništa, ako ne radi onda pristupite izmenama. Boldovao sam ono što sam menjao u ovom config fajlu. 

# If you don’t want dnsmasq to read /etc/resolv.conf or any other

# file, getting its servers from this file instead (see below), then

# uncomment this.

no-resolv *** unkomnetovano  (unkomentovano znači obrsiti # ispred linije) 

———————————————————

# On systems which support it, dnsmasq binds the wildcard address,

# even when it is listening on only some interfaces. It then discards

# requests that it shouldn’t reply to. This has the advantage of

# working even when interfaces come and go and change address. If you

# want dnsmasq to really bind only the interfaces it is listening on,

# uncomment this option. About the only time you may need this is when

# running another nameserver on the same machine.

#bind-interfaces

interface=wlan0 *** ovo sam dodao (unkomentovao) kao adapter na kome je nova mreža

—————————————————————

Sada kada smo sve ovo završili, restartujemo računar I vidimo da li je mreža napravljena. Ovo dole je slika kako mi izgleda Network Manager posle ovoga kada sam napravio ovu drugu mrežu što počinje sa And……  Samo obratite pažnju na slici kakav je znak  kada je mreža u AP modu (nema onog plavog signala).

slika4prava

Ako vam ove druge mreže nema, a sve ostalo radi (imate internet) , onda treba da starujemo hostapd sa  komandom sudo /etc/init.d/hostapd start
I to bi trebalo da reši sve. Korisni linkovi :

https://forum.manjaro.org/index.php?topic=11644.0

https://nims11.wordpress.com/2013/05/22/using-hostapd-with-dnsmasq-to-create-virtual-wifi-access-point-in-linux/

https://nims11.wordpress.com/2012/04/27/hostapd-the-linux-way-to-create-virtual-wifi-access-point/

http://www.cyberciti.biz/faq/debian-ubuntu-linux-setting-wireless-access-point/

Ovde sam samo stavio linkove koji su meni pomogli.mada ima dosta uputstava na netu o ovome, ali preporučujem ne mojte samo copy/paste i bez razmišljanja da ovo radite. Takodje izbegavajte uputstva koja vam obajšnjavaju kako se radi sa isc-dhcp-server, jer tako sam vrlo teško odradio ovo i mnogo je teža konfiguracija. Isključivo radite sa dnsmasq, jer sebe lišavate mnogih problema. Ovako rekoh sam napravio mrežu koja radi fantistično bez problema. Odmah mi je aktivna po palljenju računara, može se nakačiti dosta klijenata na nju, ima pun protok. Kao što sam napisao ranije, ako ste spremni da malo eksperimentišete, možete ovo napraviti i za mrežnu karticu, samo malo razmislite kako bi trebalo i uspećete. Takodje korisna komada koja vam može zatrebati je “sudo service network-manager restart” (bez navodnika) .

DODATO: Na najnovijem Debinau uopšte nisu potrebna podešavanja hostapd i dnsmasq već je samo potrebno instalirati ih, kao i prvi korak da se odradi. Znači nije potrebno podešavnje conf fijlova

Za kontakt sa autorom ovih blogova koristite:
https://sigurnostnamrezi.wordpress.com/kontakt/

Kako startovati programe za Android na računaru sa Linux-om

Kako startovati programe za Android na računaru sa Linux-om

Ovo je jedan bukvalno “hak” kako je moguće starovati programe za Android na računaru, a da pri tome ne morate da instalirate nikave emualatore, virtualne mašine ili neke druge programe. Sve što vam je potrebno je sledeće:

-Chrome browser
-Chrome APK Packger aplikacaija za vaš Android telefon
-ARChon Custom Runtime 1.1 – x86_64 – extenzija za Chrome browser

E sad nemojte očekivati od ovoga da se baš završava sa dva klika mišem,kao i da će vam baš svaka aplikacija raditi. Neće, ali neke jednostavnije i lakše aplikacije radiće vam i imaćete mogućnost da ih sa jednim klikom startujete. Uglavnom ovo rešenje koristim za neke lakše igrice. Takodje ovo sam radio pod Linux-om (Debian bazirane distribucije), mada bi moglo da radi i pod Windowsom, ali je potrebno skinuti druge ekstenzije.

Idemo sa postupkom
Imate Chrome Browser instaliran. Zatim skinite gore pomenutu ekstenziju za
Chrome sa  ove adrese za 32-bitnu verziju, odnosno sa ove za 64-bitnu verziju

Kada skinete fajl otvorite ga i ekstarkujte u folder koji želite i kada završite to
samo ga preimenujte (rename) na archon radi lakšeg rada. Ovaj folder prebacite u vaš /home folder

Dodavanje archon ekstenezije u Chrome.Kako?
1.) Idete na glavni meni u Chrome (ona ikonica sa 3 horizontalne linijice u gornjem desnom uglu)
2.) zatim na More Tools —> Extension (slika 1)

novaslika1
3.) kliknite (čekirajte) na “enable Developer mode” (slika 2)
4.) zatim klik na “Load unpacked extension” (slika 2)

slika2chrome
5.) Navigirajte na folder home/archon i seltektujte ga (folder archon)
6.) kliknite na Open

Ovde je završen prvi deo posla. Sada sledi generisanje APKs za Chrome
Skinite i instalirajte sledeću aplikaciju na vašem mobilnom
https://play.google.com/store/apps/details?id=me.bpear.archonpackager
Pre ovoga potrebno je da imate neki program za file sharing izmedju
telefona i računara, bilo koji, lično koristim Send Anywhere.
Još jednom napominjem. Nije moguće baš sve aplikacije koje želite ovako da
instalirate da vama rade. Moraćete da nadjete one koje vam rade ovako.

Otvorite aplikaciju na vašem telefonu (slika 3)

slika3arcpackeger
čekirate onu aplkikaciju koju želite da instalirate. idete na next i sačekajte
da program odradi svoje. kada završi (od 20 sec do 2 minuta u zavisnosti od veličine apk)
ponudiće vam odmah na kraju da aplikaciju nekako prebacite na računar.
Prebacite je. Ona vam je zip formatu.
Zatim idite u folder na računaru gde ste je sniminli, unzipujte je i samo vam preostaje poslednji korak.

Opet otvorite Chrome browser i idite
1.) Idete na glavni meni u Chrome (ona ikonica sa 3 horizontalne linijice u gornjem desnom uglu)
2.) zatim na More Tools —> Extension (slika 1)
3.) zatim klik na “Load unpacked extension”
4.) Navigirajte na folder gde ste snimili i otpakovili aplikaciju, selektijete je i Open

Sačekajte da se učita i možete da se igrate 🙂
Kada hoćete da starujete aplikacaju idete na vaš
Applications—-> Chrome Apps i tu vam se nalaze instalirane aplikacije
Svaku aplikciju možete uvek obrisati iz Chroma, kao i kompletno ovu ekstenziju.

Za više detalja o samoj ekstenziji i eventualno nekim problemim vezanim za instalaciju ili konfiguraciju, kao i spisak aplikacija koje sigurno rade posetite autorovu stranicu

Za kontakt sa autorom ovih blogova koristite:
https://sigurnostnamrezi.wordpress.com/kontakt/

Kako instalirati Andriod na računaru preko Virtual Box-a

Kako instalirati Andriod na računaru preko Virtual Box-a

Ukoliko vas zanima da malo čeprkate po Androidu i da vidite šta je sve moguće instalirati, kako se neke sitnice podešavaju, jednostavno hoćete da igrate neke igrice (nećete moći baš sve), mada to dosta zavisi i od vašeg hardvera, da jednostavno isprobate novi Android kako se ponaša, kakve funkcije ima, preporučjem jednu jako jednostavnu instalaciju Androida preko VirualBox-a na računaru .

Da biste bili u mogućnosti da instalirate VirualBox, procesor mora da vam podržava opciju AMD-V ili VT-x u zavisnosti od procesora da li je AMD ili Intel i tu opciju morate da oslobodite u BIOS-u.
Ovo sam radio na Linux-u, medjutim potpuno je isto na Windows-u ili Mac OS-u

1.) Skinite i instaliraijate Oracle VB
https://www.virtualbox.org/wiki/Downloads

2.) Skinite Android OS (onaj koji želite da instalirate) sa sledće adres:
http://www.android-x86.org/download

***napomena
koristite samo images od Asus Laptop ili Asus Eee pc

ispratite ovaj video za ostatak postupka:

Postupak instalacije ukratko pošto imate u videu sve objašnjeno:
a.) otvorite Vbox
b.) konfigurišite bazične parametre u Vbox-u
c.) stavite live image u VirualBox
d.) instalirajte Android
e.) izvadiite live image iz Vbox.a
f.) startujte Android i konfigurišite ga

Uživajte u Androidu i radite šta hoćete 🙂

Za kontakt sa autorom ovih blogova koristite:
https://sigurnostnamrezi.wordpress.com/kontakt/

 

 

Uvod u kompjutersku forenziku

Uvod u kompjutersku forenziku

Digitalna forenzika je oblast kriminalistike koja se bavi prikupljanjem, analizom i prezentacijom digitalnih podataka koji se nalaze na elektronskim uređajima koji privremeno ili trajno čuvaju informacije unete u te uređaje. Digitalna forenzika bavi se računarima, mobilnim i fiksnim telefonima, PDA uređajima, memorijskim karticama i svim onim medijima na kojima su na neki način zabeleženi podaci zanimljivi za bezbednosnu analizu ili kriminalističku istragu.

Kompjuterska forenzika deo je digitalne forenzike i predmet njene obrade je kompjuter u najširem smislu tog pojma: sadržaj diskova (hard diskova, CD/DVD diskova), sadržaj operativne memorije, mrežni saobraćaj, protokoli koji se koriste, prava i zaduženja operatera na računaru, i sve radnje koje su načinjene pomoću računara (štampanje, narezivanje diskova, Skype komunikacija, e-mailovi…).

Kompjuterska forenzika najpre je bila oblast kojom su se bavile bezbednosne službe (policija, tužilaštvo, kontraobaveštajne službe, vojska) ali u zadnje vreme pojavljuje se i nova strana zainteresovana za tu vrstu istrage: korporacije koje sumnjaju ili žele da budu sigurne da njihovi zaposleni (ne) krše interna pravila koja se odnose na bezbednost podataka.

Metodologija kompjuterske forenzike

Da bi forenzička istraga i njeni rezultati bili validni pred zainteresovanom stranom koja je naručila istragu, ona mora da ispuni određene uslove koji su propisani najpre sudskom praksom a kasnije su ti uslovi prihvaćeni i od strane ostalih naručilaca istrage. Osnovni zahtev je da istraga bude tehnički neoboriva. Šta to znači? Recimo, ispituje se sadržaj hard diska u potrazi za određenom vrstom fajlova ili određenim sadržajem unutar tekstualnih dokumenata, mejlova ili logova aktivnosti na kompjuteru. U tom slučaju, neophodno je prekopirati sadržaj celokupnog hard diska na poseban uređaj – hard disk – koji ne dozvoljava dalje upisivanje, i na kom se dalje vrši pretraga. Kopija diska je Beat-stream tipa, odnosno ne kopiraju se samo fajlovi koji su na disku već celokupan sadržaj sa sve nepopunjenim prostorom na kome mogu da se nalaze fajlovi koji su obrisani a koji mogu biti interesantni u postupku istrage. Ovaj način kopiranja prepisuje bajt po bajt, sa celokupnom strukturom fajl sistema, zadržavajući slack prostor u kom se nalaze fragmenti pregaženih fajlova. To se radi zbog obezbeđivanja validnosti istraživanog materijala, odnosno kao dokaz da ništa od sadržaja nije menjano na disku koji se istražuje. Na taj način niko ne može da tvrdi da su dokazi koji su pronađeni podmetnuti, izmenjeni na štetu bilo koje strane u postupku istrage, ili izgubljeni.

Sledeći zahtev koji forenzička istraga mora da ispuni je da se rezultati dobijeni primenom tehnika, alata i procedura mogu ponoviti od strane drugog stručnjaka, ako jedna strana traži validaciju rezultata. Ovaj uslov se ispunjava primenom prihvaćenih protokola, metodologije i procedura. Zanimljvo je da procedure i metodologija nisu svuda isti, odnosno različiti pravni sistemi u svetu na različite načine propisuju način na koji se dolazi do forenzičkih dokaza koji su prihvatljivi na sudu. Ta nelogičnost ide tako daleko da je, recimo, u SAD sudska praksa koja tretira kompjutersku forenziku u jednoj saveznoj državi bitno drugačija nego u drugoj.

Takođe, da bi postupak istrage bio primenjiv u daljem procesu istrage, mora biti detaljno dokumentovan. Ovo je vrlo važan zahtev koji je noćna mora svih istražitelja: setimo se koliko policajci u filmovima mrze pisanje izveštaja i koliko njihovi šefovi insistiraju na tome. Dokumentovanjem procesa istrage i pribavljanja dokaza istražitelj obezbeđuje kredibilnost celokupnog postupka i svoje uloge u njemu, i isto tako omogućava proveru od strane nezavisnog tela, bilo strukovnog ili sudskog. Dokumentovanje istrage vrlo je važno i za unapređenje struke, i mnogi ozbiljni eksperti spremni su da slučajeve na kojima su radili podele sa kolegama, na seminarima, u okviru predavanja, kao članke u stručnim časopisima ili na Internet forumima koji okupljaju profesionalce i radoznalce.

Kompjuterski forenzičari u svom radu suočavaju se sa nekim situacijama koje otežavaju njihov posao. Najčešće je u pitanju nemogućnost da objekat koji obrađuju nije moguće fizički preneti u laboratoriju. Takav slučaj je sa serverima koji moraju da ostanu na mestu gde se nalaze zbog daljeg funkcionisanja mreže. U tom slučaju istražitelj mora da prikupi podatke na licu mesta, koristeći laptop i hardversku opremu koju je poneo sa sobom, a faktor ograničenog vremena je još jedna otežavajuća okolnost koja može da utiče na rezultate istrage. Kako je sistem aktivan u trenutku prikupljanja podataka, u svakom trenutku može doći i do promene u sadržaju hard diska, pa istražitelj ima zadatak da učini sve da te promene bitno ne naruše strukturu i sadržaj diska. Osim toga, i fizički oštećeni mediji koji ponekad moraju da se analiziraju traže dodatno vreme, specijalnu opremu i veliko iskustvo i znanje tima istražitelja, kao i izuzetno pažljivo i dokumentovano sprovođenje istrage.
Softverski alati koji se koriste u forenzičkoj istrazi često su komercijalni i treba za njih izdvojiti velike svote novca. Međutim, postoji veliki broj besplatnih i opensource programa koji su priznati od strane stručnjaka za ovu oblast. Pomenućemo specijalizovane Linux Live diskove DEFT Linux, Penguin Sleuth Kit, F.I.R.E, CAINE i Helix koji su namenjeni upravo forenzičkoj analizi diskova i mrežnog saobraćaja i sadrže grafičke i konzolne alate razvijene za ovu specifičnu namenu. Isto tako, i besplatni Windows programi koje vredi isprobati su DEFT Extra – skup Windows aplikacija za analizu diskova i logova, i OSForensics sa izvanredno organizovanim spiskom programa i procedura koje se koriste u forenzičkoj praksi. Međutim, mnogi stručnjaci koriste zasebne programe koji nisu deo nekog paketa a sposobni su da prikažu podatke koji zanimaju istražitelje: programi za povratak izbrisanih fajlova, programi za pronalaženje i prikazivanje logova, ili za praćenje i analizu mrežnog saobraćaja, razni HEX editori ili HASH analizatori. U svakom slučaju, softverska platforma, bilo da se bazira na računaru koji poseduje instaliran operativni sistem i potrebne programe ili radi u Live režimu sa nekog namenskog Linux ili Windows diska, mora da omogući pristup svim fajl sistemima koji su u upotrebi (od FAT do UFS i HFS+) i da izvrši analizu sadržaja diskova i mrežnog saobraćaja, da identifikuje obrisane fajlove, da pretraži prazan prostor na disku, da odredi vreme i datum kreiranja, menjanja i pristupa specifičnim fajlovima, kao i da napravi vremensku šemu aktivnosti na računaru koji se istražuje. Takođe, vrlo je korisno da postoji softver koji pravi izveštaj o koracima, redosledu i metodama istrage i da poveže rezultate istrage sa ostalim bitnim činjenicama vezanim za slučaj – vreme i mesto istrage, hardverska i softverska specifikacija računara, IP i MAC adrese, nalozi i ovlašćenja korisnika. Izveštaj može da bude pisan i rukom, ali mnogo je pouzdanije i komfornije ako izaberete namenski sofrver koji to radi standardizovano i koji najčešće postoji u okviru forenzičkog softverskog paketa.
Hardver koji se koristi u forenzičkoj istrazi specifične je namene i mora da zadovoljava stroge zahteve po pitanju pouzdanosti, otpornosti na oštećenja od elektromagnetnog zračenja koje može da ošteti dobijene rezultate i učini ih neupotrebljivim za sudsku ili korporativnu istragu, da pokrije sve potencijalne zahteve oko arhitekture i fajl sistema računara ili mreže koja se istražuje, kao i da omogući propisan način povezivanja, čitanja i dokumentovanja podataka koji su predmet istrage. Nikakve improvizacije nisu dozvoljene jer se time gubi validnost dobijenih dokaza i nanosi nepopravljiva šteta celokupnom postupku. Minimum hardverskih karakteristika koje forenzička radna stanica mora da ispuni je kućište sa četiri mesta za diskove, matična ploča koja podržava SCSI, IDE i USB priključke, procesor klase Pentium na minimalno 2,2 GHz, tri eksterna USB hard diska, 10/100 ethernet kartica i CD rezač. Osim toga, potrebno je obezbediti i odgovarajuće priključne kablove za diskove, mrežu i eksterne medije (memorijske kartice, ZIP-Drive), adaptere za različite tipove konektora, mrežni hub uređaj koji olakšava Network Sniffing i kopiranje diskova komfornije i brže nego ako koristite crossover kabl, set odvijača za vađenje diskova iz računara, prazne CD/DVD diskove, kesice i nalepnice za klasifikaciju i obeležavanje dokaznog materijala, marker i beležnicu u kojoj ćete dokumentovati postupak istrage. Vrlo korisno je ako istražitelj ima bar dva hard diska velikog kapaciteta koje treba potpuno da obriše pre svake nove istrage. Obično formatiranje nije dovoljno dobro – potrebno je disk tretirati nekim od programa koji trajno brišu fajlove nasumičnim upisivanjem nula i jedinica ili namenskim hardverskim uređajima koji pouzdano brišu sadržaj diska i svaki put proveriti da li je ostao neki podatak koji može dati pogrešne rezultate prilikom istrage.

Zakon i etika

Pravni i etički aspekt forenzičke istrage posebna je tema i nepoznavanje ove materije može celu istragu nepopravljivo da kompromituje. Osvrnućemo se na neke zahteve koje je neophodno ispuniti da bi istraga bila validna. Najpre, istragu vrši lice ovlašćeno od strane nadležnog sudskog, policijskog ili korporativnog tela, što mora biti jasno dokumentovano. To znači da nije dozvoljeno da serviser računara pretražuje sadržaj diska u potrazi za sumnjivim fajlovima i aktivnostima. Dalje, istraga se vrši ako postoji osnovana sumnja da su neki zakon ili interno pravilo prekršeni, i sprovodi se samo u granicama dokazivanja ili odbacivanja te osnovane sumnje. Šta to znači? Ako neko postavi zahtev da istražitelj pregleda kompjuter da bi video ima li nečeg sumnjivog, to nije istraga već špijuniranje. Mora da postoji jasno definisan zahtev zašto se traži istraga, šta je predmet istrage (prodaja poslovnih tajni banke, spisak brojeva kreditnih kartica, plan sprovođenja terorističkog akta…) i istraga treba da se kreće samo u okvirima navedenog zahteva. Potpuno i standardizovano dokumentovanje zahteva za istragom, postupaka, procedura, alata i mesta i vremena istrage sa validnim i proverljivim dokazima je ono što izdvaja istragu od nestručnog zadiranja u privatnost korisnika računara. Istražitelj mora da dokumentuje postupak forenzičke istrage terminima koji su jasni, nedvosmisleni i razumljivi struci, ali i da zna da napravi siže koji će kao sudski veštak prezentovati strani koja je naručila istragu, na način koji je razumljiv ljudima van struke ali koji ne odstupa od istine, i koji nema paušalnih, proizvoljnih ili nepreciznih zaključaka.

Budućnost kompjuterske forenzike

Računarska forenzika oblast je koja još uvek nije pokrivena opšteprihvaćenim standardima, kako zbog činjenice da je to relativno novo polje, tako i zbog različitog pristupa pojedinih zakonskih akata ovoj materiji. Ali, ohrabruje činjenica da se digitalnoj forenzici pridaje sve više pažnje, da se vrši školovanje, obuka i kursevi na fakultetima, specijalizovanim seminarima ili u okviru kompanija koje se bave ovim poslom, kao i spremnost da iskusni stručnjaci podele svoje znanje i praksu javno, putem Interneta ili stručih skupova.

**********************************************************************

Zahvaljujem se SlobaBgd moderatoru na forumu http://www.mycity.rs/ koji mi je dao dozvolu da ovo objavim ovde i čiji je ovo članak u celosti. Inače za sve koji čitaju ove moje blogove i svidjaju vam se, mogu iskreno da vam prepručim da se učlanite na MyCity Forum dobićete jako kvalitene odgovore na sva Vaša pitanja u vezi računara, a i ostalih tema.