Računari

Instalacija Kali linux u UEFI boot-u. Dual boot sa Windows 10

Instalacija Kali linux u UEFI boot-u. Dual boot sa Windows 10

Pošto sam napokon ovo proverio i instalirao Kali u UEFI modu evo da napišem jedno uputstvo kako to sigurno da odradite.
Ako imate UEFI BIOS i instalaran Windows 10 potrebno je da odraditi ove korake.

Skinuti sa neta iso image Kali linux (proveriti uvek md5 i sha1 hash-ove)
Skinuti sa neta Rufus (za pravljenje bootabilne fleške).Rufus vam je potreban da napravite Kali butabilni USB u UEFI modu, a možete i sa dd komandom iz Linux-a.***

Priprema računara za dual boot
Iz Windows Disk Managmenta (desni klik na start) smanjiti (šrinkovati) C (ili bilo koju drugu veću particiju na računaru)
Ovde paziti koje su particije izlistane. Ne dirati one male (Recovery ili EFI) koje su od 200MB do 5 GB (vidi drugu sliku) nego radite sa onima koje su veće od 40GB. Smanjite particiju za najmnaje 30GB, ali poželjno je i 40GB

Sledeće jeste da se disejbluje secure boot. Pogledajte ovaj video
Zatim dok ste u BIOS-u omogućite butovanje sa externog medija (USB-a)
UEFI mod ne dirate. Ostajete na njemu.
slika1-efi-boot
Izadjete iz BIOS-a, ubodete flešku i započnete instalaciju. Izaberete “Graphical Installation”. Možete izabrati da kreirate posebnu home particiju ili ako niste sigurni izaberite prvu opciju  “Install on first free partition space”
Sada stižemo do ključnog koraka. Gde instalirati GRUB ?

slika2-efi-boot
Kada vam instalacija ponudi gde možete da instalirate GRUB izaberite EFI particiju i stavite ono “Use as: EFI System Partition”
sliaka3-efi-boot

Kada potvrdite sve to i završite ostale korake, posle toga kada vam se butuje sistem
dobiće te GRUB u kome je Kali na prvom mestu, a Windows na drugom mestu.
Ako želite da promenite redosled onda to radite iz Kali-ja editovanjem  /etc/default/grub

Za neke korake možete ponovo pročitati Dual Boot

Ovaj postupak bi trebalo da radi i za druge Debian bazirane distribucije, ali nisam proveravao.

*** Kali Roling Released 2016.2 podržava ,odnosno ima već u svojoj instalaciji EFI fajlove. Neke Linux distribucije ih nemaju , pa je onda potrebno kod njih pronaći te EFI fajlove i dodati ih ručno u bootabilni USB. Kod nekih distribucija “rade” i EFI fajlovi od drugih distribucija. Uglavnom morate da pročitate kako se sa vašom distribucijom pravi UEFI bootabilan USB. Ostali koraci su isti.

Za kontakt sa autorom ovih blogova koristite:
https://sigurnostnamrezi.wordpress.com/kontakt/

KAKO LIMITIRATI CPU PROCES NA LINUXU

Ponekad kada radite nešto zahtevno na računaru može da se desi da vam neki proces “vuče” procesor toliko mnogo da ovaj počinje da se greje malo više nego uobičajeno i da čak u ekstremnim situacijama dodje do gašenja računara. Pošto uvek koristim senzorska očitavanja temperature, memorije,swap-a i pratim šta se dešava sa računarom ovo mi se nije dešavalo da se računar ugasi, ali mi se dešavalo da temperatura ode na jako visoke vrednosti pa sam onda morao da reagujem ili da gasim proces koji je zaslužan za to ili da pristupim drugačije odnosno da limitiram upotrebu procesora tom procesu.

Kako se to radi na Debian sistemima, da se limitira upotreba procesora pojedinim procesima?
Prvo treba da imate instaliran na primer htop sa:

apt-get install htop
Ovo vam treba da biste mogli lako da detektujete koji je PID dotičnog procesa

Zatim instalirate CPU Limit sa adrese:
https://github.com/opsengine/cpulimit
Klonirate (downloud-ejete) sa ovom komandom
git clone https://github.com/opsengine/cpulimit.git
i idete u direktorijum cpulimit (radite sa sudo sve ovo)
cd cpulimit  i otkucate:
make
cp src/cpulimit /usr/bin

Zatim sa komandom htop detektujete PID procesa i u noviom/im tereminalu/ima kucate :
cpulimit -p 3742 -l 60
cpulimit -p 3743 -l 60
Ako imate više jezgrični procesor onda ćete morati za svako jezgro da kucate ovo
Ovde kod mene u primeru je dvojezgrični procesor u pitanju
broj “-l 60” znači koliko dajemo tom procesu da koristi CPU. U ovom slučaju je 60%, a vi možete i 70,80,50…
To zavisi samo od vaše procene.
Ovo će vam usporiti samo taj proces poprilično, ali bez uplitanja u ostatatak rada ostalih aplikacija, kao što će vam i momentalno oboriti temperaturu procesora na vrlo prihvatljiv nivo.

Zamena baterije na laptopu

Ponekad zamena baterije na laptopu može da bude malo problematična, odnosno da je iz nekih razloga Windows dobro ne instalira i da imate problem u smislu da ne može da se dobro očita, puni i tome slično. Ovo se najčešće dešava ako stavite većeg kapaciteta bateriju ili neku zamnesku, koja nije original.
Rešenje koje će vam sigurno pomoći je sledeće.

-Vratite staru bateruju na laptop, upalte ga bez adaptera i sačekajte da se skroz izgasi.
-Izvadite bateriju i upalite laptop sa punjačem (bez baterije)
-Zatim u Device manager-u deinstalirajte ACPI kontroler i ugasite laptop.
-Stavite novu bateriju u laptop i upalite ga bez punjača.
-Laptop bi trebao sam da instalira ACPI kontroler, ako to ne uradi, vi ga instalirajte preko
“scan for hardware changes”. Kada se instalira ACPI kontroler to je to.
Posle ovoga možete lepo da ugasite laptop i da ga normalno koristite.
Baterija će vam  biti lepo podešena, kao i paražnjenje i punjnje što je bitno da bi vam nova baterija radila dugo i kvalitetno.

Za kontakt sa autorom ovih blogova koristite:
https://sigurnostnamrezi.wordpress.com/kontakt/

Kako dodati extended monitor na Debian-u

Ukoliko imate računar koji ima grafičku koja podržava dva izlaza i imate monitor viška,
onda možete sebi da napravite extended monitor mod.
Na Linuxu je to sada dosta olakšano, odnosno nije nikakv problem to uraditi. 
Ovo sam radio Debinanu sa xfce okruženjem koje koristim,tako da će opisan postupak raditi i
za svaki drugi Debian distro sa xfce okruženjem

Prvo priključite vaš drugi monitor, upalite ga i zatim idete na Aplication > Settings > Settings Manger 
U Settings Manger otvorite Display i vidite da li je prepoznat u padajućem meniju monitora

zatim otvorite terminal i kucate ovu komandu da indifikujete nazive monitora
xrandr
dual -monitor_0

zapamtite kako se nazivaju monitori 
i zatim kucate ovu komandu u terminalu 

xrandr --output <ime_drugog_monitora> --left-of <ime_prvog_monitora>
ako hoćete da drugi monitor bude levo (left-of) od prvog ili

xrandr --output <ime_drugog_monitora> --right-of <ime_prvog_monitora>
ako hoćete da drugi monitor bude desno (right-of) od prvog

u slučaju kao kod mene na slici komanda je 
xrandr --output VGA-0 --right-of LVDS1
(u vašem slučaju LVDS1 i VGA-0 mogu imati drugačije nazive)
tako da sam ovaj drugi monitor stavio desno od mog primarnog mnoitora.

Ovo rešenje je sada potrebno sačuvati za naredni start. To se radi tako što se opet ide u 
Aplication > Settings > Settings Manger pa na Startup and season 
dual_monitor_1
pa na tab Aplication Autostart
dual_monitor_2
pa na Add
dual_monitor_4
I popunite polja kao što je na slici
Samo što na kraju gde piše "comand" kucamo celu ovu komandu (copy/paste)
xrandr --output VGA-0 --right-of LVDS1
ili kako već glasi u vašem slučaju i sačuvate i to je to.
Da se razumemo ovo je extended monitor znači možete da na taj monitor prebacite 
vaš trenutni rad ili šta vam već treba, uglavnom imate duplo veći radni prostor.
DODATAK: 
Ovako isto dodajete i HDMI monitor (priključenje na TV-e koji imaju HDMI) jedino što
treba da uradite da bi ste imali zvuk preko HDMI je da otvorite "Audio mixer" (desni klik
na ikonu zvučnika) i uradite ovo na slici dole
hdmi-pravi

ovo će vam biti samo privremeno dok ste priključeni na hdmi izlazu. Kada ugasite
računar sve se vraća na onako kako je bilo. Ako želite za stalno morate onda ove
promene da sačuvate.

 

Kako od Debian Linux-a napraviti ruter

Kako od Debian Linux-a napraviti ruter

Dao sam ovakav naziv teme mada se ovo odnosi manje više na sve Debian bazirane distibucije.Ovo možete da primenite u principu na Debianu, Ubuntu, Mintu, Manjaru, Archiju, Kaliju…

Zadatak koji ovde pred nama je da jednu internet konekciju sa vašeg računara podelite i prebacite na neku drugu na koju će se moći konektovati drugi klijenti. Jednostavno, drugim rečima, da napravite pravi ruter od vašeg računara, a da vam pritom sve bude funkcionalno u smislu da možete i pored toga da normalno da radite, da imate internet, a da vam ova nova mreža radi u pozadini bez ikakvih problema.  Pisao sam ranije kako možete to na Windows-u da uradite  sa jednim wifi adpterom, a ovde ću da objasnim kako se to radi na Linuxu. Ovde se bavimo  sledećom situacijom, da interent sa adaptera, sve jedno da li je wifi kartica (wlanX) ili mrežni (eth0), prebacimo na drugu wifi karicu koja će biti u AP modu.

Zadatak spada u malo složenije tako da bi početnici na Linuxu I oni koji baš ga slabo poznaju trebali biti malo obazriviji i da razumeju šta rade, da mi posle ne šalju poruke tipa “ja uradio ovo i sada nemam mrežu. kako da sredim to?”, kao što sam na mnogim sajtovima pročitao. Znači oprez je potreban i razumevanje šta se radi, a ne samo copy/paste. Ukoliko niste sigurni i ne razumete, odnosno ne poznajete Debian / Linux dobro – ne radite ovo.

Moguće je da ako nešto loše napravite nemate mrežu ili može da se desi da ja dok pišem ovo napravim neku nenamernu sintaksnu grešku (trudiću se da je ne napravim) pa da i to bude problem.Svakako ovo može da vam bude jedno korisno upitstvo kako se ovo radi, pa kada budete sigurni da ste razumuli sve šta treba, onda ovo i napravite za sebe. Ovo sam radio na Kali Linux-u, ali sam sva uputstva preuzeo od drugih distribucija. Arch Linux i Manjaro imaju najbolja upuutstva po tom pitanju, tako da ih i vi možete pronaći. (staviću linkove na kraju posta)

Ovde imamo više kombinacija.

Prva je kada imamo klasičnu mrežnu konekciju preko network adptera (eth0), preko koga dobijamo internet, a imamo wifi karticu preko koje hoćemo da povežemo druge uredje da bi imali pristup internetu.

Drugi slučaj je kada imamo dve wifi kartice.Preko jedne primamo internet, a drugu hoćemo da upotrebimo da se drugi uredjaji povežu i imaju pristup internetu. (ovim se sličajem bavim u ovom objašnjenu)

Treći slučaj je obrnuti prvi, kada primate internet preko wifi kartice i želite da ga prosledite na mrežni adapter gde možete posle da povežete ruter pa da se na njega kače klijenti.

Neću svaki od ovh slučajeva da objašnjavam, jer ih nisam koristio, ali princip bi uz male izmene trebalo da bude isti za sve. Teoretski to izgleda ovako. Vaš računar dobija internet preko nekog adaptera i sve radi ok. Vi hoćete da podelite tu internet konekciju da bi i drugi uredjaji mogli da imaju pristup internetu ili jednostavno hoćete da imate poboljšan i povećan signal u vašem okruženju. To se radi tako to što se napravi jedna nova mreža, instalira dns server na vašem kompjuteru, konfiguriše i to je to. Lako izgleda kako je napisano, ali tako nije u praksi, mada je kažem uz malo razmišljanja izvodljivo.

debian_ruter1

Ovo je shematski prikaz kako ovo funkcioniše u praksi. Računar i mreža su na 192.168.1.x, a klijenti su na drugoj mreži 10.42.0.x.  Napominjem da  sam radio na xfce okružunju i sa dve wifi kartice, tako da su moguća odstupanja od drugih okruženja i slučajeva. Takodje ovo sam napravio zato što mi je bio potreban internet u toaletu za Android. Toliko o tome zašto ljudi ponekad rade ovo. 🙂

Wifi karticu na kojoj želite da naparvite mrežu, morate prvo da proverite da li podržava AP mode. Otkucate komandu:

iw list

i vidite da li vam kartica podržava AP mod. Ako podržava onda možete ovo da napravite.

Ispis (boldovan je) koji treba da gledate je ovaj.

Supported interface modes:

* IBSS

* managed

* AP

* AP/VLAN

* WDS

* monitor

* mesh point

Znači morate da imate ovo AP i AP/VLAN da bi ste mogli da wifi karticu konfigurišete da radi dobro. Uglavnom kartice sa Atheros chipsetom ovo podržavaju, Znam da Ralink-ove takodje podržavaju, za ostale morate proveriti. 

PRVI KORAK:

Prvo krećemo od network managera na panel traci. Kada kliknemo na njega desnim klikom treba da nam izabci ovaj prozor i da ovako izgleda.

slika1

zatim idemo na Edit connection , pa na Add i onda imamo tu razne slučajeve

Možemo dodati hardweerske mreže ili virtualne. Ovde nas zanimaju hardverske mreže.

slika2

U padajućem meniju imamo Eternet,Wifi,Brodband,DSL,Bluetooth… nas ovde zanimaju samo prve dve, a napominjem da sam samo radio sa dve wifi kartice, medjutim teoretski bi ovo trebalo za sve gore pomenute slučajeve da radi i da nema nikavih problema, samo što se ovaj početni korak razlikuje u izboru i konfigurisanju adaptera. Da li je wifi ili eternet mreža u pitanju. Napominjem pravim drugu wifi mrežu I nju biramo.

Popunite sve parametre kao što su na slikama. Kako vam se mreža zove, šifru, da je delite I sve ostalo. Za ekripciju mreže birajte WPA/WPA2 (tab  Wi-Fi Security), izaberite kanal na kome da vam bude mreža (bitno), izaberete koja vam je MAC adresa dotičnog adaptera (provera se iz terminala sa komandom “sudo iwconfig” ), u delu ipv4 i ipv6 oastavlajte sve kako je nedirate ništa. Jedna napomena ovde. Na drugoj slici ispod ovoga dela teksta, gde imate polje “device”  birate onaj adapter koji stavljate u AP mode. (wlanX)  Takodje Mode polje mora da vam bude Hotspot. Kanal birajte teko da zauzmete kanal koji je najmanje zastupljen. To su obično 2,4,6… kanali.

slika2aslika2bslika2f

DRUGI KORAK:

Kad završimo ovo sledi da instalramo ova dva alata. hostapd i dnsmasq. Ukratko hostapd pravi tu virtualnu mrežu, dnsmasq prebacuje trafik (ovo je jako upršćeno za šta služe ovo alati). Opširnija objašnjenaj možeta naći na netu. U starim uputstvima mnogi su koristili isc-dhcp-server medjutim sa njim je jako teško ovo uspostaviti, tako da ga ne prporučujem. ( Da ovde dodam da bi bilo dobro pre instalacije ovih alata da uradite sudo apt-get update i sudo apt-get upgrade ). Za instalaciju koristimo ove dve komande:

sudo apt-get install hostapd

sudo apt-get install dnsmasq

Kada smo instalirali ova dva alata moramo da ih konfigurušemo. To je i najveći problem ovde, ta konfiguracija da se shvati šta treba da se konfiguriše i kako da bi sve radilo dobro. Prvo konfiguracija hostapd. Nalazi se u /etc/hostapd/hostapd.conf. Otvorite ga sa nekim editorom i sada popunite ova polja da ovako izgleda 

interface=wlan0                            *** koji interface, može wlan0,wlan1… odnosno onaj koji ćete koristiti
driver=nl80211                               *** ostavite ovo
ssid=ImeVašemreže                     *** mora da bude isti naziv kao u prvom koraku
hw_mode=g                                    *** koji mod podržava može i b/g ili  b/g/n (isti onaj koji ste stavili u prvom koraku)
channel=6                                        *** na kom kanalu (mora da bude isti kao u prvom koraku)
macaddr_acl=0                             *** odavde pa do kraja ostavite sve kako ovde piše
auth_algs=1
ignore_broadcast_ssid=0
wpa=3
wpa_passphrase=vašašifra                                *** mora da bude ista šifra kao u prvom koraku
wpa_key_mgmt=WPA-PSK
wpa_pairwise=TKIP
rsn_pairwise=CCMP
Sačuvamo ovaj fajl u /etc/hostapd/hostapd.conf I završili smo sa hostapd-om.

Sada ide konfiguracija dnsmasq.conf , a možda vam i nije uopše potrebna ovo konfigurisanje dnsmasq.conf fajla (nisam načisto sa tim) jer nisam siguran da li je potrebno za wifi mrežu, za slučaj kada pebacujemo internet na mrežni adapter (eth0) mislim da je potrebno ovo, ali kažem da za ovo nisam siguran. Najbolje je da probate prvo bez ovoga odnosno da bilo šta menjate u dnsmasq cofig fajlu i da vidite da li vam radi nova mreža bez ovoga, ako radi onda ne dirajte ništa, ako ne radi onda pristupite izmenama. Boldovao sam ono što sam menjao u ovom config fajlu. 

# If you don’t want dnsmasq to read /etc/resolv.conf or any other

# file, getting its servers from this file instead (see below), then

# uncomment this.

no-resolv *** unkomnetovano  (unkomentovano znači obrsiti # ispred linije) 

———————————————————

# On systems which support it, dnsmasq binds the wildcard address,

# even when it is listening on only some interfaces. It then discards

# requests that it shouldn’t reply to. This has the advantage of

# working even when interfaces come and go and change address. If you

# want dnsmasq to really bind only the interfaces it is listening on,

# uncomment this option. About the only time you may need this is when

# running another nameserver on the same machine.

#bind-interfaces

interface=wlan0 *** ovo sam dodao (unkomentovao) kao adapter na kome je nova mreža

—————————————————————

Sada kada smo sve ovo završili, restartujemo računar I vidimo da li je mreža napravljena. Ovo dole je slika kako mi izgleda Network Manager posle ovoga kada sam napravio ovu drugu mrežu što počinje sa And……  Samo obratite pažnju na slici kakav je znak  kada je mreža u AP modu (nema onog plavog signala).

slika4prava

Ako vam ove druge mreže nema, a sve ostalo radi (imate internet) , onda treba da starujemo hostapd sa  komandom sudo /etc/init.d/hostapd start
I to bi trebalo da reši sve. Korisni linkovi :

https://forum.manjaro.org/index.php?topic=11644.0

https://nims11.wordpress.com/2013/05/22/using-hostapd-with-dnsmasq-to-create-virtual-wifi-access-point-in-linux/

https://nims11.wordpress.com/2012/04/27/hostapd-the-linux-way-to-create-virtual-wifi-access-point/

http://www.cyberciti.biz/faq/debian-ubuntu-linux-setting-wireless-access-point/

Ovde sam samo stavio linkove koji su meni pomogli.mada ima dosta uputstava na netu o ovome, ali preporučujem ne mojte samo copy/paste i bez razmišljanja da ovo radite. Takodje izbegavajte uputstva koja vam obajšnjavaju kako se radi sa isc-dhcp-server, jer tako sam vrlo teško odradio ovo i mnogo je teža konfiguracija. Isključivo radite sa dnsmasq, jer sebe lišavate mnogih problema. Ovako rekoh sam napravio mrežu koja radi fantistično bez problema. Odmah mi je aktivna po palljenju računara, može se nakačiti dosta klijenata na nju, ima pun protok. Kao što sam napisao ranije, ako ste spremni da malo eksperimentišete, možete ovo napraviti i za mrežnu karticu, samo malo razmislite kako bi trebalo i uspećete. Takodje korisna komada koja vam može zatrebati je “sudo service network-manager restart” (bez navodnika) .

DODATO: Na najnovijem Debinau uopšte nisu potrebna podešavanja hostapd i dnsmasq već je samo potrebno instalirati ih, kao i prvi korak da se odradi. Znači nije potrebno podešavnje conf fijlova

Za kontakt sa autorom ovih blogova koristite:
https://sigurnostnamrezi.wordpress.com/kontakt/

Kako startovati programe za Android na računaru sa Linux-om

Kako startovati programe za Android na računaru sa Linux-om

Ovo je jedan bukvalno “hak” kako je moguće starovati programe za Android na računaru, a da pri tome ne morate da instalirate nikave emualatore, virtualne mašine ili neke druge programe. Sve što vam je potrebno je sledeće:

-Chrome browser
-Chrome APK Packger aplikacaija za vaš Android telefon
-ARChon Custom Runtime 1.1 – x86_64 – extenzija za Chrome browser

E sad nemojte očekivati od ovoga da se baš završava sa dva klika mišem,kao i da će vam baš svaka aplikacija raditi. Neće, ali neke jednostavnije i lakše aplikacije radiće vam i imaćete mogućnost da ih sa jednim klikom startujete. Uglavnom ovo rešenje koristim za neke lakše igrice. Takodje ovo sam radio pod Linux-om (Debian bazirane distribucije), mada bi moglo da radi i pod Windowsom, ali je potrebno skinuti druge ekstenzije.

Idemo sa postupkom
Imate Chrome Browser instaliran. Zatim skinite gore pomenutu ekstenziju za
Chrome sa  ove adrese za 32-bitnu verziju, odnosno sa ove za 64-bitnu verziju

Kada skinete fajl otvorite ga i ekstarkujte u folder koji želite i kada završite to
samo ga preimenujte (rename) na archon radi lakšeg rada. Ovaj folder prebacite u vaš /home folder

Dodavanje archon ekstenezije u Chrome.Kako?
1.) Idete na glavni meni u Chrome (ona ikonica sa 3 horizontalne linijice u gornjem desnom uglu)
2.) zatim na More Tools —> Extension (slika 1)

novaslika1
3.) kliknite (čekirajte) na “enable Developer mode” (slika 2)
4.) zatim klik na “Load unpacked extension” (slika 2)

slika2chrome
5.) Navigirajte na folder home/archon i seltektujte ga (folder archon)
6.) kliknite na Open

Ovde je završen prvi deo posla. Sada sledi generisanje APKs za Chrome
Skinite i instalirajte sledeću aplikaciju na vašem mobilnom
https://play.google.com/store/apps/details?id=me.bpear.archonpackager
Pre ovoga potrebno je da imate neki program za file sharing izmedju
telefona i računara, bilo koji, lično koristim Send Anywhere.
Još jednom napominjem. Nije moguće baš sve aplikacije koje želite ovako da
instalirate da vama rade. Moraćete da nadjete one koje vam rade ovako.

Otvorite aplikaciju na vašem telefonu (slika 3)

slika3arcpackeger
čekirate onu aplkikaciju koju želite da instalirate. idete na next i sačekajte
da program odradi svoje. kada završi (od 20 sec do 2 minuta u zavisnosti od veličine apk)
ponudiće vam odmah na kraju da aplikaciju nekako prebacite na računar.
Prebacite je. Ona vam je zip formatu.
Zatim idite u folder na računaru gde ste je sniminli, unzipujte je i samo vam preostaje poslednji korak.

Opet otvorite Chrome browser i idite
1.) Idete na glavni meni u Chrome (ona ikonica sa 3 horizontalne linijice u gornjem desnom uglu)
2.) zatim na More Tools —> Extension (slika 1)
3.) zatim klik na “Load unpacked extension”
4.) Navigirajte na folder gde ste snimili i otpakovili aplikaciju, selektijete je i Open

Sačekajte da se učita i možete da se igrate 🙂
Kada hoćete da starujete aplikacaju idete na vaš
Applications—-> Chrome Apps i tu vam se nalaze instalirane aplikacije
Svaku aplikciju možete uvek obrisati iz Chroma, kao i kompletno ovu ekstenziju.

Za više detalja o samoj ekstenziji i eventualno nekim problemim vezanim za instalaciju ili konfiguraciju, kao i spisak aplikacija koje sigurno rade posetite autorovu stranicu

Za kontakt sa autorom ovih blogova koristite:
https://sigurnostnamrezi.wordpress.com/kontakt/

Daual boot na dva hdd-a

Dobih jedno pitanje od vas kako ide dual boot na dva hdd-a? Pa ovako da odgovorim na ovo interesantno pitanje. Tu imamo dva slučaja:

  1. Slučaj je kada fizički diskonektujemo prvi hdd na kome je sistem (Windows pretpostavljam) i na drugom hdd-u instaliramo Linux normalno (može i Windows). Proverimo da li je sve uredu i onda prikjučimo i prvi hdd na sistem i svaki put pre paljenja računara ulazimo u BIOS i biramo koji će hdd da se butije prvi i tako menjamo sistem. Ovo je rešenje dobro za one koji ne žele bilo šta da pogreše bez mogućnosti da dodje do nekih komplikacija oko bilo kakve instalacije sistema.
  2. Slučaj kada takodje imate dva hdd-a, ali želite da imate „klasičan“ dual boot bez potrebe da ulazite u BIOS nego da iz grub-a menjate sistem(e). Kod ovog slučaja onda ostavljamo prvi hdd priključen na sistemu i započinjemo normalno instalaciju. Vaš drugi hdd treba da je prazan i da nije nikako vezan za prvi sistem u smislu da ga prvi sistem ne koristi kao neku particiju (disk). Ako je to slučaj onda morate iz tog prvog sistema da smanjite particiju i naparvaite slobodan prostor za Linux. Instalirate Linux na tom drugom hdd-u, samo u toku instalacije pazite da ga instalirate na dobar hdd (pretpostavljam da će biti sdb). Završite instalaciju Linux-a sa tim da grub instalirate na tom drugom hdd-u (prvi nikako ne dirate). Kada završite normalno restratujte računar podići će se Windows (bez grub-a). Proverite da li je sve ok na Windows-u. Zatim opet restartujete računar udjite u BIOS i izaberite da vam drugi hdd (gde je Linux) bude primarni za boot-ovanje i onda će vam se pojaviti grub i moći ćete da se butujete u Linux. Ukoliko vam u grub-u nije izlistan Windows uradite iz Linux-a:

sudo update grub

Posle toga normalno ćete birati koji sistem da podignete bez ulaska u BIOS.

Za kontakt sa autorom ovih blogova koristite:
https://sigurnostnamrezi.wordpress.com/kontakt/